Pri njivskom gajenju jagode, odnosno gajenju na otvorenom polju zemljište može da se održava na tri načina:
1. Klasično (u vidu jalovog ugara što je kod nas najčešći slučaj)
2. U vidu malča (pokrivanjem zemljišta organskim materijama
3. Pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom
Njivsko gajenje jagode može biti uz navodnjavanje i bez navodnjavanja. U zavisnosti od dužine eksploatacije može biti: gajenje jagode kao višegodišnje kulture (3 – 4 godine) ili kao jednogodišnje.
Pri njivskom gajenju jagode moguća su pet načina sadnje: u prostim redovima, u pantljikama, u lejama, gajenje bez reda i gajenje jagode u kombinaciji sa drugim kulturama (povrćem).
Gajenje jagode u prostim redovima je najpogodniji način za velike površine, jer omogućava mehanizovanu obradu zemljišta i zaštitu. Rastojanje između redova je 60 – 80 st, a između biljaka u redu 15 – 40 st. Rastojanje će zavisiti od načina obrade zemljišta, bujnosti sorte, mogućnosti navodnjavanja i dr.
Gajenje jagode u pantljikama, praktično je udvajanje redova. Razmak između redova je obično 40 – 60 st, a između živića u redu 25 – 30 st. Sadi se obično u dve, ređe u tri pantljike. Rastojanje između pantljika je 80 – 100 st. Gajenjem jagode u nerekidnim redovima postiže se najveći broj biljaka po jedinici površine, čime se ostvaruje i najveći prinos. Ovaj način se danas najviše koristi kao osnova pri intenzivnom ga – jenju jagode.
Gajenje jagode u lejama se primenjuje samo u amaterskim zasadima. Za tu svrhu prave se leje široke 120 – 150 st, a dugačke prema potrebi. Između leja prave se staze široke 50 st. Jagode se u lejama sade u tri – četiri reda na rastojanju 40 – 50 st između redova, a u redu 25 – 30 st. Obrada je isključivo ručna.
Sadnja jagode bez redova, kao i sadnja u dvojnim bokorima (kućicama) je izrazito ekstenzivni način gajenja jagode, pri kome se postižu izuzetno mali prinosi.
Njivsko gajenje jagode sa pokrivanjem zemljišta plastičnim folijama u odnosu na klasičan način ima više prednosti:
Polietilenska folija (crna ili bela) , kojom se pokriva zemljište povoljno utiče na toplotni i vodni režim zemljišta, time što povećava toplotu i vlažnost i smanjuje njihovo kolebanje.
Folija ne propušta svetlost te sprečava rast korova, a povećava prinos jagode za 30 – 40%.
Zanimljive činjenice o proizvodnji jagoda:
- Jagode su prvo voće koje sazreva u proleće (april i maj).
- Na jednom hektaru se može ubrati i do 50.000 kg jagoda (u zavisnosti od sistema gajenja).
- Jagode se u Srbiji u najvećem obimu uzgajaju u okolini Šapca, Smedereva i Kruševca.
- U sezoni se jedna biljka bere svakog drugog dana.
- Drevni Rimljani su plodove jagoda koristili za lečenje mnogo toga, od depresije do groznice i upale grla.
- Na ukus jagode utiču: Vreme, sorta i zrelost prilikom branja.
- Biljka jagode se može proizvesti iz semena ili putem stolona u matičnom rasadniku.
