Dok martovski dani donose prve tragove proleća, zemlja u vrtovima i voćnjacima polako se budi iz zimskog sna. Zrak je još uvek svež, ali sunce je već dovoljno toplo da probudi nadu u svakom semenu, svakom pupoljku i svakom korenu. Mart je mesec kada poljoprivreda, mirujući mesecima, ponovo počinje da diše, a poljoprivrednici se spremaju za jedno od najuzbudljivijih razdoblja u svom životu – početak nove sezone.
U voćnjaku, grane drvenastih biljaka još su nagih i bez lišća, ali jasno je da priroda ne čeka. Na tlu, prekrivene rosom, klice traze svoju šansu za rast. Voćari, obučeni u radne kombinezone, krenuli su prema voćkama koje se pripremaju za novi ciklus života. Orezivanje, koje je deo njihove svakodnevice u martu, zahteva pažnju, strpljenje i preciznost. Svaka grana koja nije potrebna mora biti uklonjena, kako bi nova rasla snažno i zdravog oblika.
U martu, dok se šećeš među stablima jabuka, krušaka i breskvi, možeš osetiti tihu napetost u vazduhu. Orezivanje je više od posla – to je umetnost. Tu, u tišini voćnjaka, svaki rez nosi sponu između prošlosti i budućnosti, između prošlogodišnjih plodova i novih koji će uskoro nadoći. I dok grane padaju na tlo, voćari obavljaju još jedan važan zadatak – primenu zaštite. Svi oni nevidljivi napadi koji čekaju da unište nežne pupoljke, nisu samo kapriciozni gosti, već i opasni neprijatelji. Zbog toga se koriste zaštitna sredstva koja osiguravaju da ni jedan plod, ni jedno stablo, ne bude napadnuto gljivicama, insektima ili bakterijama.
Slično tome, u povrtnjacima, zemlja je prava scena za početak novog života. Mart je mesec kada se pripremaju svi oni mali prostori na kojima će se u narednim mesecima roditi hrana za celo domaćinstvo. Povrtari se savijaju nad zemljištem, rukujući se sa svakim delićem zemlje, prepoznajući njenu potrebu za obnovom i hranom. Korenje, koje je u prošloj sezoni uživalo u plodnoj zemlji, sada mora da bude podstaknuto. Prvi posetioci su semena – najsitniji, najskromniji, ali najmoćniji.Gledajući kako se seme u jarkoj boji pada u tlo, povrtari zamišljaju kako će u junu ili julu uživati u berbi paradajza, paprike, krastavaca i salate. U martu, baš kad je zemlja još vlažna od zime, povrtari postavljaju temelj za zeleni raj. Prvi redovi graška, kupusa, šargarepe, rotkvica već su na svom mestu, spavajući ispod sloja zemlje, čekajući prve sunčane zrake. I dok oni koji su već posadili povrće, hrabro zalivaju te mlade biljke, oni koji tek kreću u setvu, pažljivo biraju seme, jer kvalitet počinje od njega.
I ne smemo zaboraviti na najvažniju stvar u martu – korov. Dok sve biljke spavaju, to je vreme kada korovi koriste svaku priliku da se stave na snagu. Povrtari, naoružani trskom, sa pažnjom uklanjaju svaki znak nepoželjnih gostiju, jer znaju da će to dugoročno pomoći njihovim usevima da rastu i razvijaju se bez ikakvih smetnji.
Kako dani prolaze, svi radovi se prepliću – od oranja i okopavanja do prskanja i prihrane. Svaka radnja, makar bila naizgled malena, ima svoju duboku svrhu, jer priroda je velika, ali u svakom njenom delu postoji nevidljiva snaga. Snaga koja će u junu i julu postati očigledna – u svakom plodu, svakom zelenilu, svakom grmu.
A kad se svane još jedan martovski dan, voćar i povrtar gledaju prema horizontu. Oni ne vide samo zemlju koja čeka plodove. Vide prirodu koja se ponovo rađa, polako, ali sigurno, pod njihovim rukama. I u tom trenutku, sa svih strana, stiže ona tihi, ali nezamenjivi zvuk proleća – zvuk života.
Tekst: Milica Jović
