Sve više ljudi odlučuje se za gajenje bukovača jer je njihova proizvodnja laka, nije rizična, a sama gljiva je prilično otporna na bolesti i štetočine. Takođe, bukovača daje velike prinose i tražena je na tržištu, pa se samim tim ekonomska isplativost njenog uzgoja ne dovodi se u pitanje.
PROSTOR ZA UZGAJANJE BUKOVAČE
U prostoru gde se uzgaja bukovača mora da postoji optimalna temperatura od 18 stepeni (koja se održava konstantnom tokom cele godine), moguća dobra ventilacija i stalna visoka vlažnost vazduha. Moraju da budu osvetljene dovoljnom količinom svetla, bilo kroz prozore, bilo veštačkom rasvetom. Ako sam uzgajivač želi da puni vreće supstratom, mora da poseduje prostor gde bi se skladištio materijal za pravljenje supstrata, razne posude za namakanje slame i gde će se obavljati sam posao punjenja. Ovo je ekonomski isplativije. Najbolje je da visina prostorije bude tri metra, jer tako može da se najbolje iskoristi prostor, slažući vreće jedne na druge vertikalno u 4 reda. Između postaviti drvene letve. U prostoriji od oko 30 m2 može se staviti do 400 vreća.
GAJENJE BUKOVAČE
Proces gajenja sastoji se od dve faze.
1. Vreće se napune supstratom i micelijem, i mogu se poređati jedna do druge, jer još uvek neće izbijati gljive nego samo zasejani micelij prorasta supstrat. To traje 21 do 30 dana i tada bi trebalo u prostoriji da temperatura bude konstantna i bez svetla.
2. Vreće bi trebalo propisno složiti kako bi se olakšalo branje. Vreće se buše i iz tih rupa počinju da rastu gljive.
Prednost dve prostorije za proizvodnju je što se ne gubi vreme dok gljive izbijaju iz rupa, odnosno, 30 dana, jer postoji kontinuirana proizvodnja. Sa jednom prostorijom odradi se 5-6 ciklusa godišnje, a sa dve 10-12 ciklusa.
PRIPREMA UZGAJALIŠTA BUKOVAČE
Bitno je odabrati vrstu konstrukcije (drvena ili metalna), veličinu, odrediti iskorišćenost prostorije (broj vreća). Orijentacije radi, trebalo bi znati da u jedan red dužine 10 metara stane oko 30 vreća. Ako je potrebno, trebalo bi postaviti i dodatnu rasvetu.Ventilacija je vrlo bitna. Ako nema prirodne, potrebno je ugraditi jedan ventilator sa filterom na vrhu prostorije, a drugi na dnu, na suprotnoj strani prostorije, radi izmene vazduha. Grejanje i hlađenje trebalo bi obavezno da bude rešeno, pa je preporuka ugradnja automatskog termostata. Voda mora da bude priključena, jer se prostor mora vlažiti u vidu što finije magle. Potrebno je imati precizan vlagomer i termometar.
ZASEJAVANJE
Temperatura supstrata trebalo bi da bude oko 20 stepeni, a vlaga od 60 do 65%. Vrećama se prethodno izbuše rupe od 10 do 12 mm na razmaku 10×10 cm. Za jednu vreću veličine 100×40 cm potrebno je 1 l semena. Micelijum bi trebalo prvo izmrviti. Na dno vreće se stavlja slama, tj. supstrat pa onda micelijum i tako se neizmenično ređa do vrha. Vreću, dobro nabijenu, trebalo bi odozgo zatvoriti, pa zavezati kanapom. Zasejane vreće stavljamte u prostoriju za prorastanje, gde vlada temperatura od 15 do 18 stepeni. Posle 7-10 dana pojavljuju se gljive. Temperatura u prostoriji ne bi smela da bude ispod 12 stepeni za zimski soj, a za letnji ispod 16, niti iznad 35 stepeni.
BERBA
Berba počinje kada rub klobuka dođe u ravninu, boja malo posvetli, a na mestu veze klobuka i stručka, raširi se bela navlaka. Bere se kada je klobuk promera do 10 cm.
Ako neka gljiva nije za prodaju u svežem stanju, može se iskoristiti za sušenje, kao i prezrele gljive.
Bukovače rađaju u ciklusima, svaki traje po nedelju dana. Jedna vreća se koristi za 4 ciklusa.
PRINOS BUKOVAČE
Prinos se računa na osnovu težine vlažnog supstrata, odnosno, prinos se kreće od 15 do 30% od težine supstrata. Pakovanje bukovače u prodavnici košta 1-1,5 evra, a upotrebljen supstrat je odlično organsko đubrivo, što uzgoj bukovače čini vrlo ekonomski isplativom proizvodnjom.
